|
- Mnogo je ovdje zaplijenjeno oružja i municije, pa još sve nismo stigli da »preuzmemo«, kaže Zahir Dervišević.
Sada već počinje kombinovano da tuku i artiljerija i pješadija po »koti 850«. Prelazimo tu sudbinsku kotu, koju niko do sada u historiji ratova nije uspio da osvoji - osim »zlatnih ljiljana« sarajevskih... Sklanjamo se u rov, koji je donedavno bio četnički a sada naš. Tu su dvojica boraca iz Barica - Sead Mršo i »Zmaj 4A« - Tašo Đačić. Sead je rođeni brat Hakije Mrse.
Preko moto-role Hakija Mršo poziva brata i »Zmaja 4A« da se pripreme, jer se očekuje naredba za napad.
Idemo do boraca Kobilje glave, koji, također, očekuju naredbu za kontranapad. Rovovi su veliki, opremljeni i dobro zaštićeni. U jednom od njih je grupa boraca jednog od bataljona Prve mehanizovane brigade, koji su dali lavovski doprinos oslobađanju Žuči. Do pogibije ih je vodio sad već legendarni komandant Fikret Kavazović Roki. Sada im je komandant, također hrabri Salko Hajdarević.
Hajdarevića nalazimo u jednom od rovova u kome su od četnika naslijedili, pored oružja i municije, lijepu sećiju, peć i drva. Naši su naložili vatru i veoma je toplo. Četnička praga »šara« oko nas, neprekidno fijuču meci i granate. Naši joj ne odgovaraju. Magla nas štiti.
-Krenuli bismo ranije u kontranapad, ali nam smeta magla - kaže Hajdarević. - Inače ne bismo pustili da nas četnici ovako napadaju, a mi šutimo. Ali, kada smo već osvojili »kotu 850«, lakše nam je da odgovorimo četnicima koji nas tuku sa Golog brda. Hajdarević kaže da su bas borci ovog bataljona, iz pravca Orlića, gdje su četnički položaji bili udaljeni svega dvadeset metara, odbacili četnike 700 metara. To je, kaže on, bio prvi dio operacije. Drugi dio je oslobađanje »kote 850«, Brezove kose i sela Jezera, prema komunikaciji Rajlovac - Golo brdo. Sve ovo su, naravno, odradili borci Prve mehanizovane i Druge motorizovane, kao i borci Kobilje glave i Barica... - Sada je pred nama Golo brdo, odakle nas, evo, tuku četnici, ali nadam se da će uskoro i ono biti naše. - Oslobađanjem Golog brda faktički se može reći da smo oslobodili pola Vogošće - kaže Hajdarević.
U rovu je grupa boraca koja nestrpljivo čeka naredbu za kontranapad: Fazil Čakal, Salko Camović, Nermin Džanko, Samir Selman, Mirsad Kavazović Mito, koji je odavno »zlatni ljiljan«.
Suma između »kote 850« i Golog brda, gdje se nalazimo, prosto gori od četničke vatre. Više nema vremena za čekanje. I borci kreću u kontranapad. Pojavljuju se novi borci, medu njima i Brzi Karišik, koga još zovu »četnik-eliminator«. Odlaze borci kroz šumu, razvijajući se u strijelce...
A mi idemo prema komandnom mjestu na kome se nalazi Enver Šehović, komandant Prve mehanizovane brigade. Opet idemo preko famozne »kote 850«. Prošli smo pored mnogih četničkih uporišta, pravih tvrđava, koje su, eto, pale pred naletom naših boraca kao kule od karata.
Spuštamo se i pratimo žestoku pješadijsku borbu. Lijevo su u kontranapad krenuli i borci Druge mehanizovane brigade Safeta Zajke. Počela je, dakle, bitka za Golo brdo. Djejstvuje i naš tenk, čiju smo posadu maločas pozdravili. Idemo do jednog isturenog odjeljenja saniteta. Tamo zatičemo grupu boraca i dvije djevojke, bolničarke, Amelu Hamzić i Mersihu Čorbo. Kažu da do sada niko nije povrijeđen. Doktori Fikret Aščerić i Hamdija Subašić su na prvim linijama. Naokolo svježe humke. I to svuda po Žuči. Naši su borci za ova dva dana, kada se na Žuči malo pucalo, sahranili četnike. Koliko ih ima? –pitamo. - Ima ih mnogo, na desetine - kaže Mersiha Čorbo. - Samo znam da smo tamo, ispod one čuke, sahranili našeg poštara iz Pofalića Slavka Kneževića. Bio je veliki četnik i, eto, tu mu je bio kraj.
|
